Kako da se naterate da vježbate čak i kada ne želite

Motivacija za trening je jako čudna stvar. Jedan dan se možete osećati super motivisano i već razmišljate kako ćete sutra razbiti trening, a sutradan vam ne pada napamet da kročite van kauča.

Ljudi su čudna bića, radimo dosta stvari koje nemaju smisla, sposobni smo za neverovatne činove dobrote i ne tako ,,ljudske’’ činove. Tražimo lakši put do našeg cilje, a ako ga nema, često odustanemo.

Kako da pobegnete od letargije prema vežbanju, kada vam prosto nije do toga. Znate da bi trebalo, znate da je dobro za vas, i da čak morate da vežbate, ali se borite da napravite jedan korak za drugim.

Dobra vest je da možete prestati da odlažete vežbanje ako koristite prave tehnike. Evo kako.

Držite stvari jednostavnim

Ljudi se često osećaju bespomoćno kada je veliki problem pred njima, pogotovo ako nemaju ideju odakle da krenu. Ako nikada niste vežbali, verovatno nemate ideju odakle da počnete. Možete da provedete mnoogo vremena istražujući, informacija svakako ima.

A možete i da uštedite sebi vreme i živce tako što ćete primeniti utvrđen plan treninga čiji online treninzi i vežbe kod kuće idu uz slogan: “Treniraj pametno, a ne naporno!”. Smart Fit program vam takođe određuje tačno šta i koliko morate da jedete u zavisnosti od vašeg cilja. Imate spisak namirnica, na vama je samo da izaberete šta volite da jedete.

Takođe vam je pokazano koje vežbe i kada treba da radite. Program ne zahteva nikakve tegove ili sprave, pa možete raditi treninge bilo gde.

Kada se ovako posvetite treningu, ne morate da razmišljate šta, kada i kako treba da radite. Tada je mnogo lakše da se pridržavate programa.

Fokus na sprečavanje

Postoje dva vida na svaki zadatak koji stoji ispred nas. Možete nešto da radite zato što očekujete da će vam biti bolje – da ćete postići nešto. Npr. ako vežbam regularno izgledaću super, ako naučim da kuvam živeću zdravije…

Psiholozi ovo nazivaju fokus na promociju – a istraživanja pokazuju da ako imate ovaj vidi, motiviše vas misao o dobicima. Vi najbolje radite kada ste željni i optimistični. Zvuči dobro, zar ne?

Pa, ako se plašite da nećete moći da izvršite zadatak, ovo nije dobro za vas. Anksioznost i sumnja utiču na motivaciju, a onda je verovatnije da nećete ni uraditi šta treba.

Treba vam način razmišljanja na koji sumnja ne utiče – već cveta zbog nje. Kada imate fokus na sprečavanje, umesto da razmišljate kako će vam biti bolje, vi gledate na zadatak kao način da zadržite ono što imate – kako biste izbegli gubitak.

Vežbanje tada postaje načina da se ,,ne zapustite totalno’’. Ljudi imaju veću averziju prema gubitku nego radost prilikom dobitka. Kada ste fokusirani na izbegavanja gubitka, postaje vam jasno da je jedini način da izbegnete opasnos ako preduzmete nešto (vežbate).
Većina ljudi ima fokus na promociju, i verovatno vam je teško da ovo svarite. Ali probajte da razmišljate suprotno. Razmislite o svim posledicama ako ne uradite apsolutno ništa. Zvuči strašno, ali radi.

Rutina je ključ

Koliko puta ste rekli jednostavno ne mogu da ustanem iz kreveta rano ujutru’’ ili ,,Ne mogu da se nateram da vežbam’’, šta zapravo mislimo kad kažemo ovo je da ne možemo da želimo to da radimo.

Na kraju krajeva, niko vas nije vezao za krevet, niti na vratima teretane stoje bilderi koji vam ne daju da uđete. Fizički vas ništa ne sprečava, samo vam se ne radi to.

Ko kaže da morate da čekate da vam se nešo radi da biste počeli?

Razmislite malo, zato što je veoma važno. Nekako smo svi ubeđeni u ideju da motivacija i efektivnost dolaze samo ako nam se nešto radi. Da moramo da budemo željni da to uradimo.

Ne znam zašto verujemo u to, jer je čista glupost. Mislim, morate da budete posvećeni onome što želite, da li je to vežbanje, projekat na poslu ili rano ustajanje. Ali ne mora da vam se radi to.

Zapravo, mnogi umetnici, pisci i inovatori su postali uspešni ne zato što su puni inspiracije, već zato što se oslanjaju na rutinu koja ih tera da rade određeni broj sati u toku dana, bez obzira na to koliko se neinspirisano (u nekim slučajevima, mamurno) osećaju.

Čuveni fotograf i slikar Čak Klous rekao je jednom prilikom: ,,Inspiracija je za amatere. Mi ostali samo dođemo i radimo.’’

“Ako – onda” planovi

Često pokušavamo da rešimo težak ili dosadan problem snagom volje. Sledeći put ću da se nateram da ustajem ranije/radim/vežbam. Međutim, da smo imali snagu volje, ne bismo odložili akciju u početku, zar ne?

Uradite sebi uslugu, prihvatite činjenicu da je snaga volje ograničena i da nije uvek dovoljna da ostvarite ono što želite.
Umesto volje, koristite ako-onda planove.

Pravljenje ako-onda planova podrazumeva više od utvrđivanja potrebnih koraka do cilja, već i tačno kada i gde ćete ih primeniti.

Ako je 7 sati, onda ću prestati sa onim čim radim i otići ću da odradim trening.

Time što ćete odlučiti unapred šta ćete uraditi, kada i kako, nema premišljanja kada dođe vreme. Nema onoga ,,da li stvarno moram ovo da uradim sad’’ ili ,,možda bi trebalo da uradim nešto drugo’’. Već ste odlučili, nema premišljanja.