Odgovarajuća ishrana u slučaju povišenog krvnog pritiska

Do sada je važilo verovanje da je normalan krvni pritisak 120 sa 80, međutim, poslednjih godina se ova cifra pomera ka većoj vrednosti te je, po ugledu na Evropu i nešto fleksibilniju granicu normalnog pritiska, idealni krvni pritisak sada 140 sa 90. Naravno, ova vrednost se uzima sa rezervom u slučaju starijih lica i dijabetičara, a vrlo je verovatno da se neće baš svaka osoba istovetno osećati kada im pritisak „skoči“ na 140 sa 90. Bilo kako bilo, sve vrednosti koje se nalaze dalje od novoutvrđene, smatraju se povišenim krvnim pritiskom, tačnije, hipertenzijom, i valjalo bi da u tom slučaju odmah posetite lekara kako biste počeli sa terapijom.

Simptomi povišenog krvnog pritiska

U najboljem slučaju, na osnovu simptoma kao što su vrtoglavica, glavobolja, nestabilnost u hodu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, pritisak u grudima, možete da zaključite da nešto nije u redu sa vama. Međutim, hipertenzija se smatra „tihim ubicom“ jer očigledni simptomi ovog oboljenja često izostanu. A ipak, budući da povišeni krvni pritisak najpre napada krvne sudove, krajnji rezultat može biti srčani udar što definitivno nije nešto što treba čekati skrštenih ruku. Dakle, prevencija i odgovarajuće lečenje su ključni, a čak i da još uvek nemate problema sa pritiskom, valjalo bi životne navike malo dovesti u red. Fizička aktivnost, izbegavanje masne, slane hrane i cigareta, unošenje dovoljne količine vode, zdrava i izbalanisrana ishrana neki su od načina da svoj život učinite zdravijim, bez mnogo muke, kako biste sprečili ovo ne tako naivno oboljenje.

Ishrana za ljude sa povišenim krvnim pritiskom

U svetu, svaki peti čovek ima povišeni krvni pritisak, a u Srbiji svaki drugi. Pacijenti često navode da je uzrok za ovo stres, a zaboravljaju nezdrav način života koji takođe nije zanemarljiv uzrok. Zato, promene koje nastupaju u slučaju lečenja povišenog krvnog pritiska njima često predstavljaju veliki izazov i problem.

Ishrana je svakako nešto što treba promeniti kada povišeni krvni pritisak počne da se leči. Dakle, šta treba jesti, a šta izbegavati?

Dozvoljeni su mlečni proizvodi od obranog mleka, jogurt, kiselo mleko, neslan mladi sir, dok su zabranjeni kajmak, puter, margarin i punomasni sirevi. Valjalo bi izbegavati žumanca, dok su belanca dozvoljena. Hleb, testa i slatkiše trebalo bi svesti na minimum. Svinjsko meso, iznutrice, mesne prerađevine, konzerviranu hranu i masne, začinjene čorbe i supe trebalo bi zameniti posnim i mladim mesom, kao što su živina i riba, i to kuvanim i dinstanim, a kada je reč o supama i čorbama, birajte one blage, nezačinjene od povrća. Voće i povrće je dozovljeno u neograničenim količinama. Što manje ulja i masti je poželjno, so je takođe zabranjena, kao i majonez, a od „začina“ su dozvoljeni limun i sirće. Sve što je slatko, pa čak i med, džem, marmelada i slično treba izbegavati, baš kao i sve druge slatkiše u vidu torti, kolača, pudinga, čokolade… Dozvoljeni su slatkiši sa veštačkim zaslađivačima i bez masti. Trebalo bi izbaciti cigarete i alkohol, a ono što je dozovoljeno za piće jesu voćni sokovi bez šećera, blagi čajevi, limunada, kafa dva puta dnevno, ostale tečnosti po potrebi. Ono što neće škoditi i što je čak i preporučljivo jeste čaša crnog vina dnevno.