Proteini i ishrana

Pravilna ishrana obuhvata unos svih vrsta potrebnih hranljivih materija, počev od proteina, preko zdravih masnoća pa sve do ugljenih hidrata. O značaju proteina u ishrani svedoči i samo poreklo reči. Naime, reč ‚‚protien’’ je grčkog porekla i ima značenje ‚‚najvažniji’’ ili ‚‚prvi.’’ Ovaj prevod potkrepljuje činjenica da proteini imaju bitnu ulogu u mnogim procesima koji se odvijaju u našem organizmu. Takođe, sastavni su deo naših ćelija.

Protein – najčešća reč u teretani

Proteini ili belančevine su gradivne materije tj. pomažu u regeneraciji i izgradnji mišića. Otuda tolika učestala upotreba ove reči među sportistima, (polu)profesionalnim vežbačima u teretani, pa i rekreativcima. Treniranje bez adekvatnog unosa proteina bilo bi skoro pa puko ‚‚mlataranje’’ i gubljenje vremena. Zato je neophodno znati koji su najbolji izvori, zatim dnevna količina i na kraju način upotrebe.

Uloga belančevina

Belančevine ulaze u stastav našeg organizma, izgrađuju tkiva, učestvuju u procesu regeneracije mišića čineći njihovu strukturu. Takođe, sastavni su deo enzima, plazmaproteina, hormona i odeđenih sastojaka u krvi. Mogu biti i izvor energije. Naše telo ne može stvarati depoe proteina, kao što to čini sa mastima, te je neophodno da belančevine svakodnevno budu deo našeg menija. Bitno je napomenuti da se proteini sporije razgrađuju. Posna mesa sadrže manji procenat masti, samim tim i manje kalorija (bitan je i način pripreme, izbegavati prženje na ulju i pohovanje). Dok prerađeni ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi i daju lažni osećaj sitosti, te nakon njih brzo dolazi do nastanka gladi i pada energije.

Vrste proteina

Kada je reč o poreklu, proteine možemo podeliti u dve osnovne grupe:

  • 1.životinjskog i
  • 2.biljnog porekla.

Proteini su sastavljeni od lanca tj. blokova aminokiselina. 20 različitih vrsta aminokiselina izgrađuje sve belančevine u našem organizmu. Baš kao što je voz sa celokupnom svojom kompozicijom izgrađen od različitih vagona, tako svaka belančevina ima svoju strukturu sačinjenu od različitih vrsta aminokiselina, razvrstanu po određenom redosledu. U proteinima životinjskog porekla se uglavnom nalaze esencijalne aminokiseline. Zbog bogatsva velikog broja esencijalnih aminokisleina proteini životinjskog porekla poznati su i pod nazivom kompletni. Biljno poreklo proteina ne odlikuje tolika raznovrsnost kao onih iz mesa. Ipak, nutricionisti preporučuju da je najbolje jesti što raznovrsniju hranu i kombinovati belančevine kako biljnog, tako i životnjskog porekla.

Izvori proteina

Proteine možemo naći u velikom broju najrazličitijih namirnica. Hrana sa najviše proteina: meso (ćuretina, piletina, crvena mesa), riba (bolje morska nego rečna), jaja, mleko i mlečni proizvodi (posebno mladi sirevi). Proteini biljnog porekla se mogu naći u pasulju, grašku, brokoliju, sočivu, bademu, kikirikiju, orahu, lešniku, semenkama budeve, pistaćima itd.

8 esencijalnih aminokiselina

Umerena zastupljanost proteina u ishrani je vrlo značajna za ljudsko zdravlje. Postoji 8 esencijalnih aminokiselina koje naše telo ne može da proizvede već se moraju nadoknaditi hranom. Ono što razlikuje esencijalne od neesencijalnih aminokiselina jeste proces sinteze u ljudskom organizmu. Naše telo je u mogućnosti da sintetiše neesencijalne, za razliku od esencijalnih i to je ujedno glavni razlog njihovog neophodnog unosa putem ishrane. 8 esencijalnih aminokiselina su: treonin, triptofan, metionin, fenilalanin, leucin, lizin, izoleucin i valin.

Birajte i kombinujte hranu kako bi obezbedili neophodne hranljive sastojke i kako bi imali dovoljno energije za sve izazove koje još jedan uspešan dan nosi sa sobom.

Autor Zenstvena

Od 2012.godine uređuje i priprema članke za Portal Zenstvena.com. Nadam se da saznate dosta korisnih informacija na našem portalu.