Protiv stresa – tehnike relaksacije, prirodni lijekovi i psihoterapija

Osećate da ste pod stresom? S vremena na vreme svako se suoči sa njim. Problem nastaje ukoliko stres postane hroničan. Dugotrajno izlaganje stresu može imati negativne posledice po zdravlje i dovesti do psihosomatskih oboljenja tj. psihofizioloških poremećaja.

Oslabljen imunitet, depresija, anksioznost, nesanica, problemi sa varenjem, izgladnjivanje ili prejedanje, izlivi besa, razdražljivost, plakanje, moždani udar, bolesti srca, krvnih sudova, kože… samo su neke od bolesti i stanja koja mogu biti uzrokovana hroničnim stresom. Zato je vrlo važno na vreme prepoznati i započeti sa lečenjem stresa.

„Ekspres lonac pod pritiskom“

Svaka stresna situacija utiče na našu psiho-fizičku ravnotežu. Organizam se puni napetošću i emocijama karakterističnim za stresne situacije. Svakodnevna izloženost stresu koju ne umemo da prevaziđemo predstavlja „ekspres lonac.“ Kako? Napetost, tenzija, negativne emocije koje nas u stresnim situacijam obuzmu se zapravo samo akumuliraju u nama. Ukoliko ne uspemo da nađemo način da kanališemo pomenute negativne emocije, osećanja i stanja lako možemo narušiti svoju uobičajenu ravnotežu. Relativno brz povratak smirenju i opuštanju je od velikog značaja za održavanje unutrašnjeg balansa i harmonije.

Lečenje stresa zavisi od percepcije osobe koja je pod stresom

Najbolji lek za lečenje stresa je potpuno otklanjanje uzročnika tj. stresora. Nažalost, to u većini stresnih situacija nije moguće (preciznije, ne postoji mogućnost čak ni ublažavanja situacije koja je faktor provokacije stresa).

U ovakvim slučajevima vrlo je važna objektivna percepcija problema, sebe i svojih mogućnosti. Neretko je jedina zdrava reakcija zapravo mirenje sa aktuelnom situacijom. Ipak veliki broj ljudi i dalje nastavlja da se bespotrebno dodatno iscrpljuje „premotavanjem događaja“ i bespomoćnim trošenjem u nastojanju da se iznađe nepostojeće rešenje. Sve to dodatno iscrpljuje pojedinca i vodi ka povlačenju nepromišljenih poteza koji samo dodatno pogoršavaju problem. Ovo je karakteristično za stresne situacije koje nisu pod kontrolom pojedinca, dok on misli da jesu.

Drugi, obrnuti slučaj odnosi se na stresne situacije koje mogu biti pod kontrolom pojedinca, a on misli da nisu. Reč je o nerealnoj percepciji aktuelne situacije. To može biti posledica tzv. blokirajućih emocija kao što su: strah, anksioznost i zabrinutost. „Šlag na torti“ je strah da će neka od ideja i potencijalno povučenih poteza biti pogrešan.
Sledeća linija odbrane je konsultacija sa ljudima od poverenja, ukoliko stresna situacija vremenski to dozvoljava.

Tehnike relaksacije

U tehnike relaksacije spadaju duboko i ritmičko disanje, te relaksacija mišića, kao i sposobnost ovladavanja tehnike da stresne situacije ostavimo iza sebe. Na primer, ako je na poslu došlo do neke neprijatne situacije, sa završetkom radnog vremena ona treba da ostane tamo gde je i nastala. Neretko zaposleni poslovne probleme „nose“ kući i time opterećuju ostale ukućane koji u svakom slučaju ne mogu da pomognu jer se sve odvija mimo njih.

U ovoj negativnosti treba ukazati na jedan pozitivan aspekt, a to je socijalna podrška koju je moguće dobiti od strane porodice i prijatelja, ali ne treba očekivati spektakularno rešavanje problema. Već ceniti prave vrednosti i spoznati vrednost porodice i prijatelja i smeha koji može umnogome da olakša. Vreme provedeno sa kućnim ljubimcem može biti lekovito.

Prirodno lečenje stresa

Za mnoge biljke se zna da deluju umirujuće, to posebno važi za valerijanu, glog i matičnjak. Mogu se naći u obliku čajeva ili kapsula. Poznato je da kupka od lavande blagotvorno deluje na san, opušta mišiće i smanjuje nervozu i napetost. Kantarion je prirodni antidepresiv koji sprečava razgradnju serotonina, norepinferina i dopamina, neurotransmitera odgovornih za dobro raspoloženje. Hmelj kao prirodni sedativ utiče na smirenje nerava i blagotvorno deluje na dobar san. Čaj od lipe se posebno preporučuje kod nervne napetosti, može biti dodatak kupki.

Psihoterapija i stres menadžment

Psihoterapeut, psihijatar ili psiholog su najbolja „adresa“ gde možete pronaći najstručniji pristup rešavanja bilo akutnog ili hroničnog stresa. Pored saveta koje možete dobiti, u startu će vam biti lakše jer ćete deo stresa kanalisati pričanjem o njemu. Ukoliko situacija i stanje pacijenta to zahtevaju, može se sprovesti i medikametozna terapija.

Ne zaboravite na brojne besplatne i dostupne sitnice koje vas mogu antistresirati, kao što su: sedenje kraj reke, slušanje muzike koja vam prija, blaga fizička aktivnost (u vidu šetnje kroz neki zeleni deo grada), relaks masaže, odlazak van gradske vreve, dobar film (komedija) ili druženje sa prijateljima, svakako su neki od načina koji mogu značajno umanjiti pa čak i otkloniti stres. U najgorem slučaju učiniti da zaboravite na stresnu situaciju.

I ne zaboravite da nije svaki stres štetan i da od vaše percepcije zavisi kako ćete pojmiti nemili događaj.

Autor Zenstvena

Od 2012.godine uređuje i priprema članke za Portal Zenstvena.com. Nadam se da saznate dosta korisnih informacija na našem portalu.