Živa ograda – odličan izbor za vaše dvorište

Autor Datum 16/08/2018

Žive ograde osim što imaju praktičnu i višenamensku primenu mogu dati poseban dekorativni šarm dvorištu. Žive ograde usporavaju vetar, ublažava buku i štite privatnost zaklanjajući baštu od pogleda. Mogu se napraviti od različitog biljnog materiajala, a osnovna podela je na zimzelene ili listopadne žive ograde. Najčešće se formiraju od četinara ili ukrasnog šiblja. Žive ograde mogu biti visoke i do 4 metara ili kao niske bordure.

Živa ograda za dvorišta

Živa ograda

Ima nekoliko vrsta živih ograda i svaka od njih ima svoje karakteristike o kojima podaci mogu da se dobiju u rasadniku. Materijal za živu ogradu može i da se kombinuje od različitih vrsta. U slučaju da se koristi više različitih biljnih materijala to će doneti bogastvo u teksturi i oblicima. Dodavanjem cvetnih žbunova ili različitih plodova može da bude vrlo lepo i interesantno.

Za zimzelene žive ograde od četinara kod nas u rasadnicima se najčešeće uzimaju tuja ili tisa. Listopadne žive ograde krasi cvet, brzo rastu i dostižu visinu od 2,5 do 4 metara. Niske žive ograde se koriste kao bordure uz stazice kao što je, na primer, lavanda koja se koristi za dekoraciju.

Podela živih ograda i njihove karakteristike

Prema osnovnoj podeli žive ograde se dele na zimzelene i listopadne. Zimzelene žive ograde su guste i jake i potrebno ih je pravilno orezivati. Listopadne su manje gustine tako da propuštaju više svetlosti, pogotovo tokom zimskih meseci. Zbog svoje manje gustine lakše se orezuju.

Prema nameni koje imaju žive ograde se dele na zaštitne i dekorativne. Zaštitne žive ograde štite od pogleda, vetra, sunca, štetnih gasova, izoluju od buke. I one ispunjavaju estetsku funkciju kao i dekorativne, kao što i dekorativne imaju i zaštitnu ulogu. Dekorativne mogu biti zelene, kao što su četinari, ili cvetne kao što su cvetne puzavice ili listopadno šiblje.
Po načinu sadnje žive ograde mogu biti jednoredne, dvoredne ili višeredne. Jednoredne ograde se prave najčešće od četinara, cvetnog šiblja i lišćara. Višeredne ograde imaju funkciju zaštite od vetrova i snegova.

Po obliku se dele na slobodno rastuće kao što su one napravljene od tuje ili kleke, i oblikovane žive ograde. Po visini se dele na visoke preko 2 metra, poluvisoke do 2 metra, niske ograde ili bordure koje su visine ispod pola metra.

Najpogodnije biljke za živu ogradu

Vatreni trn je žbun sa trnjem za visoke i srednje živice koje krase crvene bobice na jesen. Julijana berberisa voli puno sunca i pogodna je za ograde srednje visine. Lingstrum raste veoma brzo i do 3 metra i ima male bele cvetove. Fotonia dostiže visinu do 3 metara i pogodno je da se sadi na svim tipovim zemljišta. Otporna je na niske temperature i sadi se na odstojanju od 50 cm. Ima crveno lišće koje se primećuje u proleće.

Kleka može biti zanimljiv izbor za živu ogradu i ima je u nekoliko različitih vrsta. Ona može da dostigne visinu čak do 4 metara. Lovor višnja uspeva u vetrovitim krajevima i često se gaji na primorju. Na jedan metar je potrebno zasaditi 2 do 3 sadnice. Tisa dosta sporo raste i pogodna je ukoliko se želi niža ograda.

Sadnja i održavanje živih ograda

Biljke se sade pravolinijski i u određenom razmaku koji zavisi od vrste biljke. Potrebno ih je redovno zalivati i okopavaju se tokom prve dve godine. Da bi izgledala lepo urednio živa ograda se mora orezivati.

Koju ćete živu ogradu da izaberete zavisi od vizuelnog efekta koji hoćete da postignete, kao i od osunčanosti i vrste zemljišta na kojoj će se saditi. U rasadnicima se kupuju sadnice sa golim korenom. Sade se na proleće ili u ranu jesen. Najbolje je raspitati se detaljno u rasadniku o svojstvima biljke koja se uzima, njihovoj visini i rastojanju na kojem se sade određene vrste.

Autor Zenstvena

Od 2012.godine uređuje i priprema članke za Portal Zenstvena.com. Nadam se da saznate dosta korisnih informacija na našem portalu.